Propinjući se na prste, u pantalonama koje su mu ionako prekratke, stidljivo je upitao…
Scena iz jedne pekare u Užicu dijeli se društvenim mrežama, a rijetko ko je ostao imun na ono što je uslijedilo kada je dječak koji je stajao u redu shvatio da ipak nema dovoljno para za obrok.
„Jedan sitniji dječak, možda oko 10 godina ima, strpljivo je stajao u redu. Malo sa strane, gledajući u pod i čekajući da svi ispred njega završe sa kupovinom.
Propinjući se na prste, u pantalonama koje su mu ionako prekratke, stidljivo je upitao „Koliko je komplet lepinja?“.
Žena sa druge strane štanda mu odgovori „130 dinara“.
On spusti pogled na novčanice koje je snažno držao sa svih deset prstiju, pa onda tiho upita „A koliko je samo sa kajmakom?“.
Sa druge strane pulta ženi zasijaše oči, ali je ona brzo sakrila pogled i odgovorila mu. Još tužnije oči pale su na one njegove zgužvane novčanice, kada on tiho reče „Nema veze, neću ništa onda“ i sitnih koracima krenu napolje.
Tada iz pećnice proviri gazda i krupnim glasom ga zaustavi „Čekaj mali, koji je danas dan?“.
„Utorak“, reče dječak.
„Pa mi utorkom besplatno dajemo odličnim đacima komplet lepinje“, reče veselo.
„Ali ja sam vrlodobar“, priznade dečak.
„Imamo mi lepinje i za njih!“, reče vlasnik i potapša po ramenima sitnog dječaka.
Cijeli red zastao je na trenutak, pa pročistiše grlo, nešto ih je steglo, dok su gledali dječaka kako uživa u svom obroku.“
Leutar.net