Hercegovina je sparina.Žega.Omarina.Gušteri.Drača.Šaš.Cvrčci.Ganga.Trideset i pet u hladu. Hercegovina je ispucana zemlja. I kad se ne oblači,nego se joguna. Kad se ne smije nego se keci. Kad nešto ne smišljaš,nego kontaš. I kad nemaš glavu nego paču. Hercegovina je zvuk freze.Motike.Traktora.I onog „dodaj čašu ladne vode“.Hercegovina su ljudi na zidićima.Devetnice.Sveti Ante. I čendrljine(mamipara).Eto to vam je Hercegovina. Hercegovina je kad se nešto potopljeno kisa. Kad netko tko luta kirija. Kad ti netko tko ti dosadi naore. I kad netko tko umre kvrkne. Hercegovina je kad se mora raditi za lada,a ne u podne. Kad si mršav pa moraš nadoć. Ili kad u crkvu moraš nositi misnu robu .A u kući robu za“okokuće“.Hercegovina je more li se,pomalo,oće li i kako je. Bekija. I Naija. Hercegovina je igranje u pržini u podne. I kad si brzdav od sladoleda. Plisnav od gliba. Kad te netko zavrziva. Ili kad se praviš gluvoprdast kad te zovu na ručak,a ručku osmi dan čorba. Kad te mater ne upozorava,nego ti pripeli. Hercegovina je karpuza i kavoda.Kuke.Izlivača.Hercegovina je nikad nazdravlje,uvik misusovo. Hercegovina je baš sve.
Nepoznati autor/Braniteljskiportal.ba